Vušu sport je egzibicioni i sport sa direktnim kontaktom izveden iz kineskih tradicionalnih borilačkih veština. Vušu kao sportska disciplina zvanično je počeo da se razvija od 1949. godine u Kini sa ciljem da se standardizuje vežbanje kineskih borilačkih veština. Pokušaj da se izvrši organizacija različitih decentralizovanih borilačkih veština postojao je i ranije (1928. godine) sa osnivanjem Vodećeg Guošu instituta u Nanjingu. Izraz Vušu na kineskom znači „borilačka veština” i potiče od dve reči. Prva reč je Vu što znači “vojnički” ili “borilački”, dok je druga reč Šu što znači “umetnost”. U današnje vreme Vušu postaje internacionalni sport kroz Internacionalnu Vušu federaciju (eng. Interational Wushu Federation, akronim IWUF) koja organizuje Svetska Vušu takmičenja svake druge godine. Prvo takmičenje održano je u Pekingu 1991. godine. Vušu takmičenja se sastoje od dve discipline: taolu (forma) i sanda (sparing). Skup više različitih pokreta u jednu celinu naziva se forma.
Tehinke koje se najčešće vežbaju podeljene su u tri grupe i to:
- tehnike bez oružija,
- kratko oružije,
- dugačko odružije.
I Tehnike bez oružija
Čangčuan (Dugačka pesnica) predstavlja široki opseg Vušu stilova kao što su Čakčuan, Huačuan, Hongčuan i Šaolinčuan, ali ovaj oblik Vušu sporta je modernizovan stil izveden od pokreta iz ovih i drugih tradicionalnih stilova. Ovaj oblik Vušu sporta podrazumeva brzinu, snagu, tačnost i fleksibilnosti pri izvođenju. Čangčuan je težak za izviđenje, zahteva veliku fleksibilnost i orjentisan je kao atletski sport. Ovaj stil odgovara malđim osobama.
Nančuan (Južna pesnica) upućuje na Vušu stilove koji potiču iz južnih delova Kine. Mnogi od njih su poznati kao snažni, atletski pokreti sa veoma stabilnim niskim stavovima i komplikovanim pokretima ruku. Nančuan tipično zahteva manje fleksibilnosti i ima nekoliko akrobacija kao Čangčuan, ali takođe zahteva veliku fleksibilnost nogu i generaciju snage kroz kordinaciju nogu i kukova.
Taičičuan (ili Taiđićuen) predstavlja stil Vušu sporta za sporo i relaksirano kretanje. Često može biti viđen kao metode vežbanja kod starijih osoba. U zapadnim zemljama poznat je pod nazivom „Tai Chi“ i inače je poistovećen sa nazivom Vušu. Ovaj oblik Vušu sporta je modern i sastavljen od Jang stila, ali takođe sadrži i pokrete iz Čen, Vu i San stilova. Ova vrsta Vušu formi se praktikuje u klubu „Tijenksija“. Za Više informacija pogledati stranicu Taičičuan.
II Kratko oružije
Dao (nož) predstavlja sablju koja se koristi u Čangčuanu.
Nandao (nož južnog stila) predstavlja sablju koja se koristi u Nančuanu.
Jian (mač sa dve oštrice) predstavlja pravi mač sa dve oštrice koji se koristi u Čangčuanu.
Taiđijian (Taiđi mač sa dve oštrice) je sportska disciplina bazirana na Taičičuan Jian metodici. Ova vrsta Vušu formi se praktikuje u klubu „Tijenksija“. Za Više informacija pogledati stranicu Taiči mač.
III Dugačko oružije
Gan (štap) predstavlja dug štaš. Štap je dug koliko i visina osobe koja ga koristi i namenjen je za Čangčuan.
Nangan (Južna toljaga) je štap namenjen za Nančuan.
Čiang (koplje) predstavlja fleksibilno koplje sa crvenom konljskom dlakom stvaljenom na vrh koplja najčešće se koriste u Čangčuanu. Ova vrsta Vušu formi se praktikuje u klubu „Tijenksija“. Za Više informacija pogledati stranicu Taiči koplje.
Postoji još dosta tehnika sa i bez oružija. Jedna od njih koja se može trenirati u klubu jesu forme u kojima se koristi lepeza. Za Više informacija pogledati stranicu Taiči lepeza.